Svaki zub spolja se sastoji od čvrstog tkiva bogatog mineralima, posebno kalcijumom i fosforom. U unutrašnjosti zuba nalazi se šupljina ispunjena mekim tkivima u kojoj se izmedju ostalog nalaze nervi i krvni sudovi. zaslužni za ishranu i inervaciju zuba. Usled nepravilnog ili neredovnog održavanja oralne higijene, na mestima gde se duže vreme ne uklanjaju naslage sa zuba, dolazi do demineralizacije , razmekšavanja čvrstog zubnog tkiva, tj. nastanka karijesa. Karijes je zapravo infektivno oboljenje zubnog tkiva, za koje su zaslužne bakterije. Ako se ni karijes dovoljno dugo ne ukloni, infekcija napreduje, širi se i stiže do zubne pulpe- prostora u kome su smešteni zubni nervi i krvni sudovi. Tada se često javlja bol, koji može početi kao osetljivost na toplo, hladno a zatim prerasti u intenzivan spontani bol, kao i bol na zagrižaj. Nekada prolazi i bez simptoma. Kada infekcija zahvati ceo prostor pulpe, dalje napreduje ka kosti u kojoj je zub usadjen i tada se može javiti i otok. Nažalost, ovakva pojava se jedino moze lečiti uklanjnanjem svog mekog tkiva iz sredine zuba i dezinfekcijom ovog prostora. Ovo nazivamo endodontskim tretmanom ili poznatije kao „vadjenje živca“.

 

U zavisnosti od toga koliko je infekcija uznapredovala, vadjenje živca se završava u jednoj poseti ili je potrebno više poseta u kojima se vrše mehanička čišćenja, ispiranja i dezinfekcija ovog prostora, kao i aplikacija lekova koji izmedju dve posete vrše dezinfekciju. Vadjenje živca je u današnje vreme bezbolno, radi se uz primenu anestezije. Kada je prostor zubne šupljine čist, vrši se punjenje a u sledećoj poseti  zub definitivno sanira zubnim ispunom-plombom.

 

Često je u toku terapije ili nekoliko dana nakon završetka, zub osetljiv na pritisak, zagrižaj.  Ovo je očekivana reakcija. Po završetku terapije ovaj bol treba polako da se smanjuje a zatim i nestane. Najčešće nestaje u narednih nedelju dana i ovakav bol nije razlog za brigu.