Danas su dostupni razni mehanizmi uklanjanja starog mosta. Ipak, i dalje je najzastupljenija metoda pri kojoj most sečemo, primenom sile ga deformišemo i prouzrokujemo pucanje cementa, odvajamo ga od zuba i uklanjamo iz usta. Ova procedura uglavnom je bezbolna. Nekada se dešava da je neophodna anestezija jer su zubi osetljivi. Sama procedura može trajati duže ili kraće u zavisnosti od vrste cementa koji je korišćen za fiksiranje ali i materijala od koga je most izradjen. Najteži za uklanjanje su materijali koji nisu dovoljno elastični za deformisanje niti dovoljno krti da bi pucali. Uklanjanje metalokeramičkog mosta na primer, kod koga je metal u nešto debljem sloju, po nekada potraje malo duže (frezovane krune..). Takodje  mostovi fiksirani kompozitnim cementima adhezivnom metodom, zahtevaju više vremena i truda.

 

U situacijama kada posle uklanjanja ostaje dovoljan broj zuba, pre uklanjanja uzima se otisak starog mosta, da bi se neposredno nakon uklanjanja izradio privremeni most sa kojim će pacjent funkcionisati dok ne dobije novo rešenje. Ako je potrebno na to čekati duže vreme, izradjuju se laboratorijski privremeni mostovi koji su mehanički otporniji i estetski bolji. 

 

Postoje tehnike uklanjanja mosta pri kojima most ostaje neoštećen. Tada se on može koristiti kao privremeno rešenje neko vreme. Uspešnost ovakvih metoda zavisi od vrste korišćenog cementa ali pre svega šansa za uspešno uklanjanje je veća, ako je most delimično rascementiran a cement počeo da se ispira i ne zatvara rubove adekvatno. U ove svrhe može se koristiti ultrazvuk, zatim instrument poznat kao „klackalica“..

 

Bilo koja metoda da se koristi, mora se pažljivo raditi. Bitno je da se ne oštete zubi nosači mosta.